ЗАПИСИ БОЈАНЕ МИХАЈЛОВИЋ
Изложба „Запис”, ауторке Бојане Михајловић, већ самим насловом усмерава посматрача ка промишљеном читању дела и његових вишеслојних значења. Појам записа носи снажну симболичку тежину, нарочито у српској, али и широј словенској традицији. Запис је означавао свето дрво – најчешће храст – у које је био урезан крст. Као место молитве, литија и завета читаве заједнице, запис је уживао божанску заштиту и није смео бити сечен нити скрнављен.
У свом ширем и каснијем значењу, које је данас најприсутније, запис подразумева белешку, траг или документ – оно што је забележено и сачувано од заборава. Управо на том пресеку сакралног и личног, колективног и интимног, заснива се ликовни концепт ове изложбе.
Серија графика Бојане Михајловић реализована је у изузетно суптилној техници блиндрука и сувог жига, у којој се мотив утискује у папир искључиво притиском, без употребе боје. Резултат је једва наслућен, али снажно присутан рељеф који се истовремено опажа видом и додиром. Та редукована визуелност постаје носилац сложених значења тишине, трајања и унутрашњег памћења материје.
Са рафинираном одмереношћу и изразитим минимализмом, Бојана гради визуелни језик у којем се успоставља дубока и вековима повезаност човека и дрвета, природе и духовности. Њени радови не приказују природу као пејзаж, већ као живи организам и симбол, као простор у којем се лични процеси уметнице непрестано преплићу са универзалним токовима постојања.
Кључ разумевања почетне идеје „Записа” налази се управо у естетици белине, тактилности и изузетној префињености Бојаниног ликовног израза. Природа се у овим радовима непрекидно трансформише, поистовећујући се са унутрашњим стањима и искуствима ауторке, која се неминовно мењају при сваком новом, али и сваком поновљеном сусрету са одабраним и непревазиђеним мотивом.
На највишим нивоима ликовности, уобличеној у аутентичан и препознатљив визуелни језик, Бојана Михајловић говори о нераскидивој вези уметности и живота. Њено дело поставља дискретно, али упорно питање: да ли смо као човечанство достојни завета – светог записа – који нас обавезује да чувамо не само природу, већ и сопствени духовни интегритет и чистоту.
др ум. Дарко Трајановић



