Дешавања

ЗАПИСИ БОЈАНЕ МИХАЈЛОВИЋ

Изложба „Запис”, ауторке Бојане Михајловић, већ самим насловом усмерава посматрача ка промишљеном читању дела и његових вишеслојних значења. Појам записа носи снажну симболичку тежину, нарочито у српској, али и широј словенској традицији. Запис је означавао свето дрво – најчешће храст – у које је био урезан крст. Као место молитве, литија и завета читаве заједнице, запис је уживао божанску заштиту и није смео бити сечен нити скрнављен.

У свом ширем и каснијем значењу, које је данас најприсутније, запис подразумева белешку, траг или документ – оно што је забележено и сачувано од заборава. Управо на том пресеку сакралног и личног, колективног и интимног, заснива се ликовни концепт ове изложбе.

Серија графика Бојане Михајловић реализована је у изузетно суптилној техници блиндрука и сувог жига, у којој се мотив утискује у папир искључиво притиском, без употребе боје. Резултат је једва наслућен, али снажно присутан рељеф који се истовремено опажа видом и додиром. Та редукована визуелност постаје носилац сложених значења тишине, трајања и унутрашњег памћења материје.

Са рафинираном одмереношћу и изразитим минимализмом, Бојана гради визуелни језик у којем се успоставља дубока и вековима повезаност човека и дрвета, природе и духовности. Њени радови не приказују природу као пејзаж, већ као живи организам и симбол, као простор у којем се лични процеси уметнице непрестано преплићу са универзалним токовима постојања.

Кључ разумевања почетне идеје „Записа” налази се управо у естетици белине, тактилности и изузетној префињености Бојаниног ликовног израза. Природа се у овим радовима непрекидно трансформише, поистовећујући се са унутрашњим стањима и искуствима ауторке, која се неминовно мењају при сваком новом, али и сваком поновљеном сусрету са одабраним и непревазиђеним мотивом.

На највишим нивоима ликовности, уобличеној у аутентичан и препознатљив визуелни језик, Бојана Михајловић говори о нераскидивој вези уметности и живота. Њено дело поставља дискретно, али упорно питање: да ли смо као човечанство достојни завета – светог записа – који нас обавезује да чувамо не само природу, већ и сопствени духовни интегритет и чистоту.

др ум. Дарко Трајановић

Конкурс је отворен до 31. 3. 2026. године

Конкурс за ликовне и примењене уметности – Мозаик

Тема: „Винча у мозаику: слагање векова“

Народни музеј у Смедеревској Паланци позива уметнике из области ликовних и примењених уметности који стварају у техници мозаика да се пријаве за учешће на конкурсу.

Ликовни конкурс у техници мозаика заснива се на употреби археолошког материјала са локалитета Старо село у Селевцу, општина Смедеревска Паланка, који потиче са систематских ископавања спроведених седамдесетих година прошлог века. Већи део обрађеног материјала класификован је за отпис, али је препозната његова изузетна вредност као инспиративне и аутентичне грађе за уметничко стваралаштво.

Циљ конкурса је подстицање савременог ликовног израза кроз креативну интерпретацију археолошког наслеђа и његову трансформацију у ново уметничко дело. На овај начин материјал добија нови живот и значење, повезујући културно наслеђе са савременим стваралаштвом и доприносећи очувању свести о локалној историји и традицији.

Од селектованих радова Народни музеј у Смедеревској Паланци организоваће велику, репрезентативну изложбу у свом изложбеном простору крајем 2026. године.

Потребна документација за конкурс:

• У наслову мејла назначити: МОЗАИК_2026_име и презиме

Kонкурсна документација подноси се на званичном ћириличном писму, осим у посебним случајевима

• Биографија аутора (име, презиме, година рођења, адреса, e-mail, контакт телефон).
• До 10 фотографија (у већој резолуцији) радова у техници мозаика (уз назив, технику, димензије и годину настанка)

Услови конкурса:

• Пријаве са потребном документацијом послати до 31. 03. 2026. године
• Пријаве доставити у електронској форми на е-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., или директно на адресу: Народни музеј у Смедеревској Паланци, ул. Трг хероја 5, 11420 Смедеревска Паланка ( www.nmsp.rs )
• Непотпуне и неадекватне пријаве неће се узимати у разматрање
• Конкурсни материјал се не враћа

Награда: Народни музеј у Смедеревској Паланци ће аутору најуспешнијег рада обезбедити самосталну изложбу у Галерији савремене уметности у Смедеревској Паланци у 2027. години.

Пропозиције за кандидате који прођу селекцију:

• Народни музеј у Смедеревској Паланци (НМСП) обезбеђује отписани археолошки материјал за сваког уметника.
• Транспорт материјала организује се по договору.
• Димензије мозаика морају бити у распону од минимално 30 цм до максимално 50 цм. Облик рада није условљен, те аутори могу слободно одабрати форму у складу са својим уметничким изразом.
• Поред додељеног отписаног археолошког материјала, могу се користити и други савремени материјали природног и вештачког порекла, у укупном уделу до 50%.
• Уметник креира рад у свом атељеу, користећи додељени материјал.
• Радови остају у власништву уметника, што ће бити регулисано потписивањем уговора приликом преузимања материјала. Уметници су дужни да радове уступе музеју ради излагања када се за то укаже потреба, али немају право њиховог отуђивања. Посебном ставком биће дефинисан рок за предају готових радова – 1.10.2026. године.

Уметнички савет:

• Александра Гедеон, в. д. директорка НМСП
• Милица Стојановић, кустос-археолог, одељење археолошке збирке НМСП
• др Оливер Томић, историчар уметности, Виши предавач на Академији техничких струковних студија у Београду и Ванредни професор на Факултету за уметност и дизајн у Београду
• др Бојана Богдановић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ
• Славенка Чишић Урошевић, кустос и историчар уметности
• Зоран Тодор, академски сликар и професор
• др Дарко Трајановић, доктор ликовних уметности и уредник програма у Галерији савремене уметности НМСП

У организацији Народног музеја у Смедеревској Паланци 5.фебруара 2026. године у 19 часова је отварање изложбе Ћирилица, печат идентитета који не бледи у Галерији савремене уметности, Улица Првог српског устанка 128.

Поставка изложбе се приређује у част више од 10 векова првих писмена на писму Ћирилица и као омаж навршеном јубилеју од три деценије постанка и рада Летње школе Свети Сава - школе српског језика и културе за децу и младе из расејања и Србије, а која је, прва, одржана, 1995. године у Азањи.

 Радмила Кунчер, професор, библиотекар саветник, ауторка је изложбе и пројекта школе, рођена је у Азањи.

Поставке изложбе Ћирилица, печат идентитета који не бледи, до сада су реализоване у Аустрији, односно у Бечу, у Немачкој, тј. у Штутгарту и Карлсруе (2023. и 2024. године), затим у Словенији, односно, Марибору, Љубљани и Копру.

ПОВОДОМ ЛИКОВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗЛАГАЧКУ СЕЗОНУ У 2026. ГОДИНИ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Маја Мрдаковић

Бојана Михајловић

Исидора Јовчић

Јован Петровић

Софија Голицина

Народни музеј у Смедеревској Паланци је на конкурс за изложбу у Галерији савремене уметности примио 22 исправне пријаве са остварењима 26 уметника. Уметнички савет Народног музеја је одлучио да број предвиђених изложби одaбрaних учесника конкурса за 2026. годину сведе на пет (5). То је унеколико било условљено предвиђеним грађевинским радовима испред и око Галерије, који ће током одређених периода ометати њен нормалан рад. Савет је у таквим околностима сматрао да не треба на силу одржавати већи број изложби, јер би се тиме скратило њихово трајање, а превасходни циљ је да публика у Смедеревској Паланци добије прилику да се без журбе и вишекратно упозна са уметничким остварењима, прихвати их и разуме, те да интегрише њихов садржај у свој лични доживљај.

После детаљног разматрања са приспелих пријава са пратећим прилозима, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци усагласио је мишљење и донео одлуку о одабраних пет излагача на исто толико изложби.

• Маја Мрдаковић је своју планирану изложбу посветила пејзажима, како на цртежима, тако и на сликама у комбинованој техници. У својој монохромији, цртежи се одликују експресивном снагом и стакато ритмом. Слике су, пак, изведене наношењем више слојева боје, која је онда местимично гребана и стругана, што симболично указује на прво клијање и раст, потом трошење и пропадање, а заправо обоје у исто време. Смелост колористичких решења на сликама сугерише истовремено продуктивну постојаност земље, али и њену динамичност истакнуту оштрим контурама хоризоната.
• Бојана Михајловић је изложбу под радним насловом „Записи“ извела у техници сувог жига и блинддрука, са делима наглашено рељефне текстуре, која изазива тактилне сензације. Зракасто-паучинасто-латичасте графике једноставних и симболичних наслова (Сусрет, Простор, Дубина итд) одликују се изразитом ритмичношћу. Оне асоцирају на макро- и миркокосмичке структуре, од паукове мреже и цветова до зракова Сунца или галактичких експанзија, у први план изводећи апстракцију која се налази у основи конкретног.
• Исидора Јовчић је, у оквиру целине „Трансформација тела“, представила слике различитог степена односа између апстракције и фигурације. Тежња ка апстраховању ослободила је њене слике наративног оквира, чиме се пажња скреће на ликовност. Тема ипак постоји: то је трансформација тела посредством слике, али и кроз сам поступак сликања (што асоцира на поједине ауторе америчког апстрактног експресионизма). Резултат њених прегнућа су визуелне структуре које посматрачи могу на различите начине емотивно доживљавати и интелектуално промишљати.
• Јован Петровић је свој циклус графика, под именом „Фигура као сећање“, реализовао као својеврсни диптих: с једне стране стоје дрворези у традицији НОБ-а и соцреализма, а са друге су литографије у духу барока (не нужно српског, али њему налик). Двојство ове целине је и тематско: наспрам борских рудара стоје личности из народне епске поезије, пре свега Косовског циклуса (Југ Богдан, Косовка девојка, Милош Обилић, Марко Краљевић итд). Њихово заједничко представљање истиче да су у оба случаја то јунаци и борци, како из прошлости, тако и савремени. Аутор је стога умешно употребио два потпуно различита стила за свој рад.
• Софија Голицина се у својој „Граници коже“ представила фигурацијом у различитим техникама: акварел, каткад у комбинацији са предметима преображен у инсталацију, фотографија и фотоколаж. Аутопортрет и аутоакт као тематика указују на рефлексивни и исповедни карактер остварења у духу борбе између интро- и екстровертности: лице је загледано у посматрача, али прекривено велом, а тело је у „затвореним“ положајима иако је јавности изложено наго. Сажет спектар приказаних мотива посебно наглашава вештину ауторке у различитим техникама и поетикама, које стварају разноврсне доживљаје код публике.

            Избором ових аутора и њихових остварења, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци потрудио се да за излагачки програм Галерије савремене уметности обезбеди садржај достојан пажње и вредан памћења. Водило се рачуна о томе да публици буду представљени ствараоци разноврсних интересовања и особених поетика и њихови радови изведени у различитим техникама. Треба се надати да ће се током трајања изложби, продуженог смањењем њиховог броја, и сами аутори на разне начине укључивати у активности које ће додатно обогатити живот Галерије, а тиме и доживљај посетилаца. Завидан уметнички ниво и мајсторство техничког извођења за нашу институцију су важни и због музејски збирке, која се постојано обогаћује новим вредним делима.

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци

Деконструкција пејзажа Владана Ранђеловића

На изложби „Деконструкција пејзажа“ аутора Владана Ранђеловића представљени су радови инспирисани пејзажима ауторовог родног краја – Суве планине, импозантног масива у близини Ниша. Њена снага и лепота, које га прате од детињства, постале су његова трајна опсесија и мотив који га непрестано враћа овом пределу. Владан, међутим, не приказује пејзаж дословно; он на платно преноси лични доживљај, утисак који планина оставља, трансформишући га у ликовни језик.

Током различитих стваралачких фаза, аутор се кретао од условно говорећи, реалистичног приказа ка све већем редуковању форме, понекад приближавајући се границама апстракције. Ипак, тешко је говорити о потпуној апстракцији – овде је пре реч о сугестивној апстракцији у којој се назиру препознатљиви обриси планине. Сводећи мотив на неколико основних површина, Владан боји даје кључну улогу. Њени односи и преливи мењају се у складу са годишњим добом и периодом дана – од љубичастих до оранж и жутих тонова, у зависности од светлости сунца.

Као што је Пол Сезан сликао планину Сен Виктоар из готово истог угла, а Клод Моне катедралу у Руану у различита доба дана, тако и Владан ствара серије радова из сличног ракурса, али у различитим сатима и годишњим добима. Такав приступ омогућава му да истражује и преображава колористичке вредности и односе, што је један од кључних аспеката његовог стваралаштва.

Аутор у свом раду ствара ритам и кретање унутар слике, користећи различите третмане површине – од лазура до пастуозних наноса, потеза сувом четком, ликвидима и употребом шпахтле. Црна боја се понекад јавља као дискретна контура. Компоновање слика гради избором и игром различитих ликовних елемената.

Колористички квалитет и фактура слике јесу нешто чиме је аутор опседнут. Утисак који носи са собом толико је снажан да, чак и у атељеу, успева да поново призове снагу пејзажа и да га синтетише у нову визуелну целину. Тако његове слике постају својеврсне забелешке расположења – од сивих, готово туробних тонова, до интензивних, бљештавих приказа истог мотива.

Стваралаштво Владана Ранђеловића сведочи о дубокој и трајној вези између уметника и пејзажа његовог завичаја. Деконструишући пејзаж креира једну нову форму, а истовремено наглашавајући боју као носиоца расположења, аутор успева да пређе границу између реалног призора и унутрашњег доживљаја. Његове слике постају поетске интерпретације Суве планине, мотив који се изнова трансформише у складу са светлошћу, временом и личним емотивним набојем. На тај начин Ранђеловић гради особен визуелни језик у којем се преплићу природа, осећај и меморија, остављајући снажан утисак о трајности и снази уметниковог погледа на свет.

др ум. Дарко Трајановић

Изложба "Профил једне институције" Музеја наивне и маргиналне уметности прилика је да се сусретнемо са стваралаштвом које нам није често доступно али и да будемо учесници догађаја у коме се два музеја спајају у један ... да превазиђемо простор и време на вишеструке начине а све то кроз уживање у неочекиваном и лепом.

Позивамо вас на отварање изложбе, у петак, 14. новембра, у 19 часова у нашем музеју. Гостујућа изложба "Mnemoneye/Memento/Seti me se - геме и камеје из античке збирке Народног музеја Пожаревац" ауторке музејског саветника археолога Теодоре Бранковић која је наставак наше међумузејске сарадње и представља један осврт на предмете који нам одувек привлаче пажњу својом јединственом естетиком и вештом изведбом мајстора.
Добро дошли.

О ИЗЛОЖБИ

Милице МИЛУТИНОВИЋ

У изложби „Структурално дефинисање костима у оквирима иновативних форми“, ауторке Милице Милутиновић, представљена је уметничка истраживачка пракса која преиспитује однос костима, простора и тела, постављајући костим као самосталан визуелни и концептуални елемент сценског израза. Кроз своје радове, ауторка истражује могућности спајања традиционалних костимографских принципа са савременим експерименталним приступима, преиспитујући границе између форме, материјала и личног израза.

Костимографска концепција инспирисана Шекспировим „Сном летње ноћи“ представља визуелну спону између стварности и сна, рационалног и ирационалног, света људи и света магије. Миличини костими прате ову двојност драме кроз јасну разлику у материјалима, бојама и облицима, али и кроз суптилне прелазе између њих, као што се и сама радња неприметно креће између сна и јаве.

У костимима доминирају органски облици и несиметричне силуетe које делују као да су настале из саме природе — попут лишћа, цветова или паучине. Детаљи у виду латица, пера или свилених трака додатно појачавају утисак покрета и лакоће. Насупрот томе, људски ликови су у јасно кројеним, често ограниченим формама, што визуелно симболизује друштвене и моралне границе из којих желе да побегну.

Милица је, како и сама ауторка наводи, настојала да кројним и скулптуралним формама костима, као и различитим интервенцијама – машинским бодовима, штепањем и ручним прошивањем на америкен платну – дође до што занимљивијих решења, чиме је желела да истакне сталеж, карактер и припадност одређеној групацији ликова.

Америкен платно пружа бројне могућности за обраду и креирање сложених структура, омогућавајући вишеслојна значења и геометријске форме. Овакав приступ, који подразумева рад углавном са једним типом материјала, представљао је за ауторку изазов у креирању решења која треба да обухвате широк дијапазон различитих костимографских израза.

Костими у овој интерпретацији „Сна летње ноћи“ не служе само као илустрација радње, већ као активни визуелни носиоци идеје. Кроз материјал, боју и форму они изражавају суштину Шекспировог света — чаробну мешавину стварности и илузије, сна и позоришта. Својом поетичношћу и симболичном разноликошћу,  Миличини костими успевају да оживе атмосферу сна, али и да нас подсете да је, као и у животу, и у позоришту граница између јаве и маште увек танка и променљива.

                                                                                                             др ум. Дарко Трајановић

Конкурс Народног музеја у Смедеревској Паланци за доделу излагачких термина у 2026. години

Народни музеј у Смедеревској Паланци ( у даљем тексту Галерија савремене уметности) расписује конкурс за одржавање самосталних и групних изложби из области ликовних и примењених уметности у Галерији савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, (ул. Првог српског устанка 128, Смедеревска Паланка) за 2026. годину.

Јавни конкурс за младе уметнике и кустосе

Конкурс је отворен до 30. новембра 2025. године и намењен је младим уметницима и кустосима из земље и иностранства.
Позивају се аутори млађи од 40 година да представе своје идеје, истраже нове изразе и стекну прилику за професионалну афирмацију на савременој уметничкој сцени.

Циљ конкурса је подстицање младих стваралаца, развој савремених уметничких пракси и промоција њихових радова у ширем културном простору.

Тема конкурса: Фигурација

Фигурација као вечита инспирација уметности добија нова читања у савременом контексту.

Позивамо уметнике/це да кроз слику, графику, скулптуру, мозаик или цртеж истраже и представе своје виђење портрета, људске фигуре, мртве природе, пејзажа и других мотива, показујући да традиционални поступци и технике могу носити снажну савремену креативну свежину и поруку.

Услови конкурса:

•  Старосна граница до 40 година.
• У наслову мејла назначити: Конкурс 2026., име и презиме

Kонкурсна документација подноси се на званичном ћириличном писму, осим у посебним случајевима

• Биографија аутора (име, презиме, година рођења, адреса, e-mail, контакт телефон).
• Предлог изложбе – јасно образложен концепт
• 10 – 15 фотографија (у резолуцији 300 dpi) радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка, у електронској форми)
• Каталог са последње изложбе (уколико аутор има каталог)

Услови излагања:

• Пријаве са потребном документацијом послати до 30. 11. 2025. године
• Пријаве доставити у електронској форми на е-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., или директно на адресу: Народни музеј у Смедеревској Паланци, ул. Трг хероја 5, 11420 Смедеревска Паланка ( www.nmsp.rs )

• Непотпуне и неадекватне пријаве неће се узимати у разматрање
• Конкурсни материјал се не враћа

▪ Аутори чије изложбе буду увршћене у програм, у договору са Уметничким саветом Галерије савремене уметности НМСП, имају могућност да поклоне један рад са изложбе који би постао део збирке Савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци.

• Аутор је у обавези да конкурише са радовима који ће бити изложени, у супротном

постоји могућност да Галерија савремене уметности НМСП одбије предлог пројекта

Галерија савремене уметности обезбеђује:

• Галерија савремене уметности НМСП обезбеђује излагачку површину од 25 м2, са два покретна зида чији се тлоцрт може видети на фотографијама.
• Ципован каталог и дизајн изложбе, техничку подршку при поставци изложбе и коктел на отварању изложбе
• Медијску промоцију путем друштвених мрежа и локалних медија
• Смештај за аутора изложбе – преноћиште на дан отварања
• Током трајања изложбе у изложбеном простору аутори имају могућност ТВ презентације
• Аутори имају на располагању 15 рамова (70 х 100 цм), који се могу излагати хоризонтално и вертикално
• Галерија савремене уметности поседује техничке мере обезбеђења, камере и алармни систем

Напомена:

• Термин одабраних радова је предвиђен да буде изложен оквирно 30 дана. У том периоду, могу се организовати ликовне радионице за децу и одрасле, као и интервју уметника који би додатно промовисао аутора и изложбу. Такође, бисмо организовали и Master Class радионице, уколико је уметник заинтересован да одржи одрђена предавања.
• Галерија савремене уметности НМСП не обезбеђује путне трошкове као ни транспорт ликовних дела.

Уметнички савет:

• др Оливер Томић, историчар уметности, Виши предавач на Академији техничких струковних студија у Београду и Ванредни професор на Факултету за уметност и дизајн у Београду
• др Бојана Богдановић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ
• Славенка Чишић Урошевић, кустос и историчар уметности
• Зоран Тодор, академски сликар и професор
• др Дарко Трајановић, доктор ликовних уметности и уредник програма у Галерији савремене уметности НМСП

• Резултати конкурса биће званично објављени на сајту Народног музеја у Смедеревској Паланци ( www.nmsp.rs ), до краја децембра 2025. Године.

За додатне информације: 

Тел. 026 – 317- 295