News

Врло загонетна изложба која Вас позива да разоткријете структуру облака на сликама Стевана Китића, биће отворена у уторак 10. јуна у 20 часова.

Са уметником истражујте границе  слике, приче и медијске перцепције. Кроз три повезана циклуса Трилогија: Димови, Гасови, Бумови је место за промишљање.

Изложба скулптура „Парабола“ Богдана Васића представља промишљен уметнички израз који повезује уметност са древним знањима и симболима. У ауторовим радовима метал није само градивни материјал, већ има симболично значење и важну улогу у самом процесу настанка дела. Васићеве скулптуре инспирисане су древним веровањима, геометријом, библијским мотивима и савременом поп-културом, што омогућава посматрачу да размишља о дубљим темама као што су људска егзистенција, стварање и самоспознаја.

Богданове скулптуре комбинују технолошке и фантастичне елементе, уз утицаје Гигерове естетике и религијских мотива, стварајући снажан визуелни утисак. Иако подсећају на радове познатих уметника, његово дело остаје оригинално. Скулптуре повезују уметност, мистику, технологију и мит, подстичући размишљање о људској природи и смислу. На тај начин, уметност постаје више од визуелне форме – она постаје портал у свет снова, идеја и симбола који свако доживљава на свој начин.

Поштовани,

Са задовољством Вас позивамо у Галерију савремене уметности у четвртак, 20. марта, на свечано отварање самосталне изложбе графика и цртежа Невенке Стојсављевић, које ће се одржати у 14 часова.

Изложба, под називом Графике и цртежи, представља радове настале у техникама цртежа угљеном на натрону, графике и сериграфије. Ауторка истражује линеарну конструкцију цртежа, користећи паралелне линије и различите структуре како би обликовала разноврсне форме – од биоморфних до конструктивистичких композиција.

Перспективним линијама, преклапањем и градацијом тонова, Невенка постиже осећај дубине и структуре, док употребом геометријских елемената ствара ефекат покрета и илузију простора.

Позивамо Вас да присуствујете овој изузетној изложби и осетите енергију и симболику ликовних облика које је Невенка Стојсављевић створила у својим делима.

Добро дошли!

Народни музеј у Смедеревској Паланци у сарадњи са Етнографским институтом Српске академије наука и уметности, приредио је изложбу „Олга Бенсон – о Нама између уметности и етнографије“ сачињену од акварела, цртежа и темепера ове изузетне етнографске сликарке који се чувају у фонду ове националне институције.

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 13. фебруара, где ће свечано бити отворена самостална изложба  слика и цртежа Јелене Трајковић Попиводе под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин” у 14 часова.

Јелена Трајковић Попивода у свом дугогодишњем раду истражује  могућности фигуративног сликарства путем разноврсних медија, попут ликовних објеката, амбијенталних инсталација које обједињује са класичним техникама цртежа и слике.

Изложбa под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин“, Јелена се определила  да радове креира у  техници: акварела, линореза, сувог жига и другим комбинованим техникама на папиру.  Мултиплицирањем слојева и просеченим папиром  гради динамичну ликовну композицију, сугеришући на вишеслојност  симболичког значења самог дела. Ауторку нарочито фасцинира игра покрета и сенки. Симулацију кретања постиже путем репетиције и преклапањем слојева.

            Јелена у својим радовима нарочито истиче стање духа и човекове констатне потребе за кретањем. Ауторка подстиче посматрача, да слојевито сагледа радове и одгонетне значења на свој начин.

Позивамо Вас да присуствујете овој изузетној изложби и да разоткрите симболику, коју је Јелена Трајковић Попивода креирала  у својим радовима.

Добро дошли!

ПОВОДОМ КОНКУРСА ЗА ИЗЛАГАЧКУ СЕЗОНУ У 2025. ГОДИНИ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Јелена Трајковић

Богдан Васић

Бојана Николић

Стеван Китић

Владо Њаради и Мирјана Тијанић

Милица Милутиновић

Невенkа Стојсављевић

Владан Ранђеловић

Теодора Мицић и  Анђела Мицић

Народни музеј у Смедеревској Паланци је на конкурс за изложбу у Галерији савремене уметности примио 35 исправних пријава са остварењима 37 уметника. Уметнички савет Народног музеја је још и пре расписивања конкурса одлучио да број предвиђених изложби за 2025. годину сведе на девет (9) То је учињено како би се обезбедио уједначено висок уметнички и естетски ниво изложби, а истовремено продужило њихово трајање, чиме би публика у Смедеревској Паланци добила прилику да се без журбе и вишекратно упозна са уметничким остварењима, прихвати их и разуме, те да интегрише њихов садржај у свој лични доживљај.

После пажљивог упознавања са пристиглим материјалом, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци усагласио је мишљење и донео одлуку о одабраних једанаест излагача на девет изложби.

• Јелена Трајковић се истакла својим линеарним арабескама са доминантним мотивом људске фигуре у покрету у техници акварела и сувог жига на платну и папиру, као и вишеслојним структурама од папира.
• Богдан Васић је своје футуристичке биомеханичке интерпретације женске форме, као својеврсни архетип Еве пројектован у будућност, дочарао помоћу „органског“ метала у еротичности гигеровског типа.
• Бојана Николић (акрилик и уље на платну, диптиси од бојеног стиропора) се наметнула лирским апстраховањем природе са наглашеним колористичким изразом, уз флуоресцентне ефекте и употребу злата на уљима и акрилику на платну, али и сииптисима од бојеног стиропора.
• Стеван Китић је своје „Димове, гасове, бумове“ извео акриликом на платну стриповски, асоцирајући на Роја Лихтенштајна, инсистирајући на „супер-равности“ која искључује сваку тактилност.
• Владо Њаради и Мирјана Тијанић су наступили заједно, са радовима у комбинованој техници на папиру, обрадивши две стране исте теме - краја света – у виду дихотомије распадања, руптуре Земље са једне стране, а мутације и борба за опстанак живих бића, са друге.
• Милица Милутиновић се представила костимима, инсталацијама, цртежима и видео радом на тему Шекспирове представе „Сан летње ноћи“, успешно реализујући структуре које повезују обичну стварност и магију.
• Невенка Стојсављевић је своју изложбу замислила као својеврсну (комбинована техника, сериграфија, линорез) контемплацију у домену апстракције, где је у комбинованој техници, сериграфији и линорезу отворила питање или релативности стварности или релативност спознаје.
• Владан Ранђеловић је на својим уљима на платну веома доследно и истанчано извршио деконструкцију пејзажа и мотива из флоре и фауне, у благој модулацији и кристализацији, али са екепресионоистичким колоритом.
• Теодора Мицић^[1] се посветила истраживању сна, али не у смислу снова, већ је на својим радовима у комбинованој техници на папиру, у крупним плановима и сечсним кадровима, истакла само стање спавања као неки вид бекства у заборав.
• Анђела Мицић је у техници уља на платну начинила својеврсну студиу емоционалног памћења, ретроспективе као начина постојања и покушала да одговори на питање шта је оно што се може призвати и овековечити у виду трансфера успомена.

            Овим избором аутора и њихових дела, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци настојао је, а надамо се и успео, да за излагачки програм Галерије савремене уметности обезбеди садржај достојан пажње и вредан памћења. Водило се рачуна о томе да публици буду представљени ствараоци разноврсних интересовања и особених поетика и њихови радови изведени у различитим техникама. Треба се надати да ће се током трајања изложби, продуженог смањењем њиховог броја, и сами аутори на разне начине укључивати у активности које ће додатно обогатити живот Галерије, а тиме и доживљај посетилаца. Завидан уметнички ниво и мајсторство техничког извођења за нашу институцију су важни и због музејске збирке, која се постојано и континуирано обогаћује новим вредним делима.

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци

^[1] Предвиђено је да Анђела и Теодора Мицић одрже заједничку изложбу.