etnologija Gusle 1
Ћирилица
Етнолошко одељење

Етнолошко одељење

У оквиру етнолошког деловање НМСП може се начинити блага дистинкција између музеализације збирке,музеализације нематеријалног наслеђа, пручавања феномена који се дотичу или наслањају на фондове Музеја (не само етнолошке) и, коначно, проучавање појава које имају шире музеолошке и/или антрополошке импликације а испољавају се у културној историји локланих заједница у којима Музеј делује (Смедеревска Палнка и Велика Плана).

Збирка

Фонд од око 1200 предмета своје садржаје почео је да добија 1968. године превасходно кроз индивидуалне поклоне. У свом предметном опсегу подељена је на 7 основних целина: привреда, одевање, кућа и покућство, домаћа радиност, музички инструменти, писани и аудио-видео записи, друштвени живот и духовна култура.

Нематеријално наслеђе

Предметност музелних садржаја збирке проширује се на оне садржаје који свеодче о и грађу која чини основу за проучавање нематеријалног наслеђа. Проучавања привреде сеоских заједница, прогонице, лековитих и чудотворних изворате феномена везаних за посмртну праксу неки су од примера нематеријалног наслеђа у ужем смислу. Пример лапидаријума Народног музеја у С. Паланци је пример немогућности да се чврсто разграниче области деловања у етнолошком одељењу. Осим споменика и инвентара који их је пратио, ова целина обухвата фотографску и теренску грађу која сведочи о феномену смрти и обичајној пракси која је прати али и о историји и својствима музеализације овог специфичног наслеђа.

Антропологија музеја

Већ је текст „Етнолошко одељење и етнолог у завичајним музејима комплексног типа“ Томислава Живковића из 1979. године успоставио линију ауторефлексивног односа иозмеђу етнологије и музеологије. Почетком овог века проучавање феномена преображавања музеја из сопственог у (друге) јавне медије и развијање концепта пручавања историје НМСП на размеђу двоструког/вишеструког „читања“ водило је стварању теоријских концепата и њиховом музолошком уобличавању кроз књигу „Папирни музеј“ и књигу и изложбу „Чувари ватре“ којима је обележена педесетогодишњицу постојања музеја, те изложбе „Дух дарованих ствари“. Овакав интердисциплинарни приступ још је више наглашен у деловању на антрополошком промишљању феномена из историје локалне заједнице.

Антропологија и (не само) локална историја

Делимични излазак из музејских оквира у области просторног понашања, феномена телесног испољавања који је са њим повезан („Ходати Паланком“), али и са концептима јавних политичких концептуализација смрти („Живко Г. Павловић – Живот, смрт и политика сећања“, књига и изложба) и политике и културне размене „Кораци пријатеља“).