News

Изложбом „ЧУВАМ ТЕ – Нове перспективе у тумачењу антропоморфних фигурина са локалитета Медведњак кроз праксу Археологије срца” публици се сугерише да је поред оног видљивог у археологији присутно и невидљиво, које је неизоставан део прошлости и подједанко вредан тумачења и истраживања. Невидљиво не значи нечитљиво, већ скривено на отвореном, у овом случају, у изложеним предметима. Сваки од њих сада је пред публиком први пут као медијум за читање осећања и емотивних стања људи из прошлости. Када крочите у простор, урањате у прошлост, у једну кућу винчанске заједнице на Медведњаку, и уместо аутомобила и сирена чујете кораке, ватру, дете, осећате њихово присуство. Из светлости садашњости пренесени сте у полумрак те куће, живите накратко винчански живот. Улога Култне скупине овде је круцијална, она је чувар. Изложени предмети откривени у тој кући, не налазе се на местима на којима би требало, већ су намештени како су откривени октобра 1968. године. Када изађете из куће, крочили сте, са једне стране, у винчанску медведњачку заједницу, а истовремено сте и на локалитету током ископавања. Ове две различите временске одреднице направљене су како би се истакао значај различитих ситуација које дефинишу целовитост ове изложбе. То је присутност осећања и емоција у свим аспектима коришћених и откривених артефаката и њихова видљивост данас.

Позивамо вас на свечано отварање изложбе "Флуидност знака" нашег суграђанина Матије Симовића. Видимо се у Галерији савремене уметности, у четвртак, 11. априла, у 19 часова.

Добро дошли

Изложба Намере и наговештаји презентује једну обимну и хетерогену скупину
ликовних радова насталих на папирној подлози у првој половини 20. века. Плејада
српских и југословенских модерниста представљена је публици недовољно познатим
делима (скицама, студијама, белешкама, заокруженим остварењима), који нам
разоткривају намере аутора и наговештавају стваралачке путеве којима су ходили.
Окосница ове музејске приче су ликовни наративи који проговарају (о) друштвеним
особеностима епохе у којој су радови настајали и који наводе на дијалог са
савременим тренутком.

Аутор изложбе: Биљана Живковић
Визуелни идентитет: Славиша Крстић

     У Народном музеју у Смедервској Паланци, у четвртак, 8. фебруара у 13х, биће свечано отворена изложба Олимпијског комитета Србије под називом „Пут правих вредности“.

     Изложба „Пут правих вредности“ има за циљ да упозна ширу јавност са историјатом и континуитетом Олимпијског покрета, као и његовим значајем у нашој средини од Краљевине Србије до данас, са освртом на друштвени контекст и прилике у земљи.

       Поставка ће бити изложена до 29. фебруара текуће године.

Поштовани,

     Позивамо вас на отварање самосталне изложбе скултпура „Спој“ др Милоша Шарића (1991), у четвртак 1. фебруара у Галерији савремене уметности. Аутор је добитник више награда, излагао на 10 самосталних и на више од 120 жирираних колективних, домаћих и међународних изложби у земљи и иностранству.

     Изложба скулптура „Спој“ приказује дванаест дела која су настала од 2014. године до данас. Два главна става аутора су изражена кроз радове: критички, који се односи на отуђеност савременог друштва, и афирмативни, који наглашава важност личних и универзалних вредности. Ова уметничка синтеза старих предмета попут оруђа у новом контексту симболише уметниково разумевање прошлости, истраживање личних и друштвених односа, те јасно артикулисање вредности које сматра кључним за садашње и будуће генерације.

Од Галерије уметника према простору мишљења

поводом избора (следећих) кандидата за нову излагачку сезону 2024. године:

Јошкин Шиљан

Кристина  Пирковић

Милош Шарић

Вања Суботић

Матија Симовић

Љиљана Бурсаћ

Славомирка Ковачевић, Јевросима Лукић, Здравко Вучинић

Огњен Глигоријевић

Маја Гајић

Sylvia Ковјенић

На сајту Народног музеја у Смедеревској Паланци Галерија је означена као „Галерија уметника“, чиме се желела истаћи репрезентативност излагача у протеклим годинама и деценијама. Пре неколико година промењен је и назив – Галерија модерне уметности „постала“ је Галерија савремене уметности. Ове године изгласан је „нов“ састав Уметничког савета. Другачија политика музеја према савременој уметности појављивала се, дакле, на хоризонту „формалности“, сукцесивно и испотиха. Међутим, ништа Галерију (савремене уметности) Музеја неће променити као што ће то учинити саме вредности и идеје које желимо да промовишемо и наметнемо као критеријум за разумевање света у коме живимо и проблемe (уколико у очима уметника они постоје) с којима се суочавамо. Ништа је неће издвојити од других (истих) који јурећи исконструисану изузетност малих и неретко затворених кругова препознају најбоље из садашњости, иако смо прошлост бирали од онога што је остало. Премда се и у одабиру излагача за следећу сезону могу препознати (младе) „звезде“ наше уметнике сцене, жеља је да се различитим поетикама акценат стави на мишљење самих аутора као претпоставку њиховог разумевања специфичног односа уметности према себи и према свету у коме настаје и живи. И не само то. Настојање да се у једној сезони препознају и посебне релације на ползу повезаности излагача и концепата изложби, које Уметнички савет једнако вреднује као и труд аутора да конкуришу новим радовима, сведочи о могућности да се садашња сцена разуме целовито и интегралистички, ма како она наизглед била хетерогена. 

Излагачка сезона што је пред нама је „терапеутска“, она је далекосежно у служби преиспитивања нас самих, па могуће је рећи и суочавања са сопственим страховима (субјективности). „А шта ако нас анђели напусте“ тема је која заокупља пажњу не само једног аутора, оног који (и) ready-made предметима изобличава и саму уметност (у галеријама и музејима), већ као таква позива на промишљање о времену профита, корпорација, банака и удружења, који у трагању за корисницима (купцима) користе препознатљивост (уметничког) знака. Она на известан начин покрива и стварање света другачијег него што га познаје официјелна хришћанска религија, света сопственог наличја, антитезе хармоније и божанског реда у радовима већ афирмисане и вишеструко награђиване уметнице. Пркосећи на известан начин савременом духу времена у његовим негативним конотацијама, овај горенаведени „страх“ прекрива се траговима прошлости, истицањем породичних вредности и поновној употреби старих алатки у модерно доба, док позив на интиму – вапај свесног човека данашњице – остаје императив и у скулптуралном простору, и у природи у којој уметник не црпе само идеје, већ и алате за своје стваралаштво.

У духу наслова рада који ће паланачкој публици бити представљен следеће године, те преживљених и проживљених дистанци, сегрегација друштва и апатичне, готово нихилистичке атмосфере што провејава свим сферама друштва, па тако и уметности  – и ми користимо ову прилику да нашој публици, али и будућим излагачима поручимо Приђи ближе – јер само удружени можемо да мењамо заједницу и свет у коме живимо.

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци

У сарадњи са Центром за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду, Народни музеј у Смедеревској Паланци јуче је (12. 12. 2023.) организовао радионицу у којој су учешће узели наши запослени и спољни сарадници. Ванредни професор и управница Центра, Милица Божић Маројевић, упознала се са нашим програмима, изложбама, и запосленима, а онда се кроз дискусије и радионице приступило изради и дефинисању мисије и визије наше установе. Једнако важним сматрамо прилику да сви запослени у Музеју имају прилику да се професионално усавршавају и да остану у корак са савременом музеолошком праксом у Србији и свету.