News

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ

Изложба: „ФИГУРА КАО СЕЋАЊЕ“
Отварање: четвртак, 3. 9. 2026. у 20 часова
Галерија савремене уметности

Поштовани,

Позивамо Вас на отварање изложбе Јована Петровића „Фигура као сећање“, 3. септембра 2026. године у 20 часова.

Изложба повезује два наизглед различита света — Бор и његово рударско наслеђе, и свет српске епске традиције.

Кроз дрворезе посвећене рударима, радницима и индустријском пејзажу Бора, Петровић говори о човеку, раду и месту које обликује његово искуство. Литографије инспирисане епским песмама отварају други простор — простор легенде, јунаштва, жртве и колективног памћења.

Два циклуса спаја фигура човека као носиоца сећања — личног, локалног, историјског и митског.

Добро дошли!

Поштовани,

Позивамо Вас на отварање изложбе „Дисање = нада“ ауторке Соње Марунић, које ће бити одржано у четвртак, 16. јула 2026. године, у 20 часова, у Галерији савремене уметности.

Нови циклус слика истражује унутрашњи свет адолесценције – простор између потребе за слободом и потребе за припадањем, између побуне, усамљености, блискости и наде.

Спајајући енергију графита и урбане естетике са сликарским изразом, уметница обликује снажан визуелни језик који говори о одрастању, идентитету и породичним односима. Школски ходници, јавни простори, графити, плес, погледи испод капуљача и кратке поруке на зидовима постају трагови једне генерације која жели да буде виђена, схваћена и прихваћена.

Изложба поставља питање које се тиче свих нас: Колико смо спремни да заиста чујемо и разумемо унутрашње светове младих?

„Дисање = нада” подсећа да сваки нови удах носи могућност разумевања, поверења и поновног успостављања блискости.

Добро дошли.

СОФИЈА ГОЛИЦИНА

Изложба: „ГРАНИЦА КОЖЕ“
Отварање: четвртак, 4. 6. 2026. у 20 часова
Галерија савремене уметности

У изложби „Граница коже” Софија Голицина кроз серију радова изведених у техници акварела на папиру истражује тело као простор додира, сећања и унутрашњих психичких процеса. Полазећи од мотива аутоакта, сопствену фигуру поставља као поље истраживања — променљиву и осетљиву границу између унутрашњег и спољашњег света.

Слојеви акварела, обогаћени текстуралним интервенцијама цепањем папира, као и радови који повремено излазе из равни у простор, обликују визуелни језик у коме кожа превазилази улогу физичке површине и постаје место сусрета погледа, емоције и личног доживљаја.

„Граница коже” позива посматрача да преиспита сопствени однос према телу — као облику и простору непрестане промене.

Добро дошли.

ИСИДОРА ЈОВЧИЋ

 Изложба: „ТРАНСФИГУРАЦИЈА БИЋА“
Отварање: четвртак, 23. 4. 2026. у 20 часова
Галерија савремене уметности

Изложба „Трансфигурација бића” Исидоре Јовчић води нас управо тамо: у зону где физичко прелази у унутрашње, где форма није коначна, већ у сталном настајању.

Кроз грубе текстуре, слојеве боје и снажне гестове, радови не приказују тело — они га преиспитују. Фигуре се појављују и ишчезавају, балансирајући између препознатљивог и апстрактног, остављајући простор за лични доживљај и тумачење.

Тело није само оно што видимо — оно је простор између; процес, трансформација.

Закорачите у овај међупростор и доживите трансформацију из прве руке. Видимо се на изложби!

ЗАПИСИ БОЈАНЕ МИХАЈЛОВИЋ

Изложба „Запис”, ауторке Бојане Михајловић, већ самим насловом усмерава посматрача ка промишљеном читању дела и његових вишеслојних значења. Појам записа носи снажну симболичку тежину, нарочито у српској, али и широј словенској традицији. Запис је означавао свето дрво – најчешће храст – у које је био урезан крст. Као место молитве, литија и завета читаве заједнице, запис је уживао божанску заштиту и није смео бити сечен нити скрнављен.

У свом ширем и каснијем значењу, које је данас најприсутније, запис подразумева белешку, траг или документ – оно што је забележено и сачувано од заборава. Управо на том пресеку сакралног и личног, колективног и интимног, заснива се ликовни концепт ове изложбе.

Серија графика Бојане Михајловић реализована је у изузетно суптилној техници блиндрука и сувог жига, у којој се мотив утискује у папир искључиво притиском, без употребе боје. Резултат је једва наслућен, али снажно присутан рељеф који се истовремено опажа видом и додиром. Та редукована визуелност постаје носилац сложених значења тишине, трајања и унутрашњег памћења материје.

Са рафинираном одмереношћу и изразитим минимализмом, Бојана гради визуелни језик у којем се успоставља дубока и вековима повезаност човека и дрвета, природе и духовности. Њени радови не приказују природу као пејзаж, већ као живи организам и симбол, као простор у којем се лични процеси уметнице непрестано преплићу са универзалним токовима постојања.

Кључ разумевања почетне идеје „Записа” налази се управо у естетици белине, тактилности и изузетној префињености Бојаниног ликовног израза. Природа се у овим радовима непрекидно трансформише, поистовећујући се са унутрашњим стањима и искуствима ауторке, која се неминовно мењају при сваком новом, али и сваком поновљеном сусрету са одабраним и непревазиђеним мотивом.

На највишим нивоима ликовности, уобличеној у аутентичан и препознатљив визуелни језик, Бојана Михајловић говори о нераскидивој вези уметности и живота. Њено дело поставља дискретно, али упорно питање: да ли смо као човечанство достојни завета – светог записа – који нас обавезује да чувамо не само природу, већ и сопствени духовни интегритет и чистоту.

др ум. Дарко Трајановић

Конкурс је отворен до 15. маја, 2026. године

Конкурс за ликовне и примењене уметности – Мозаик

Тема: „Винча у мозаику: слагање векова“

Народни музеј у Смедеревској Паланци позива уметнике из области ликовних и примењених уметности који стварају у техници мозаика да се пријаве за учешће на конкурсу.

Ликовни конкурс у техници мозаика заснива се на употреби археолошког материјала са локалитета Старо село у Селевцу, општина Смедеревска Паланка, који потиче са систематских ископавања спроведених седамдесетих година прошлог века. Већи део обрађеног материјала класификован је за отпис, али је препозната његова изузетна вредност као инспиративне и аутентичне грађе за уметничко стваралаштво.

Циљ конкурса је подстицање савременог ликовног израза кроз креативну интерпретацију археолошког наслеђа и његову трансформацију у ново уметничко дело. На овај начин материјал добија нови живот и значење, повезујући културно наслеђе са савременим стваралаштвом и доприносећи очувању свести о локалној историји и традицији.

Од селектованих радова Народни музеј у Смедеревској Паланци организоваће велику, репрезентативну изложбу у свом изложбеном простору крајем 2026. године.

Потребна документација за конкурс:

• У наслову мејла назначити: МОЗАИК_2026_име и презиме

Kонкурсна документација подноси се на званичном ћириличном писму, осим у посебним случајевима

• Биографија аутора (име, презиме, година рођења, адреса, e-mail, контакт телефон).
• До 10 фотографија (у већој резолуцији) радова у техници мозаика (уз назив, технику, димензије и годину настанка)

Услови конкурса:

• Пријаве са потребном документацијом послати до 15. 05. 2026. године
• Пријаве доставити у електронској форми на е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it., или директно на адресу: Народни музеј у Смедеревској Паланци, ул. Трг хероја 5, 11420 Смедеревска Паланка ( www.nmsp.rs )
• Непотпуне и неадекватне пријаве неће се узимати у разматрање
• Конкурсни материјал се не враћа

Награда: Народни музеј у Смедеревској Паланци ће аутору најуспешнијег рада обезбедити самосталну изложбу у Галерији савремене уметности у Смедеревској Паланци у 2027. години.

Пропозиције за кандидате који прођу селекцију:

• Народни музеј у Смедеревској Паланци (НМСП) обезбеђује отписани археолошки материјал за сваког уметника.
• Транспорт материјала организује се по договору.
• Димензије мозаика морају бити у распону од минимално 30 цм до максимално 50 цм. Облик рада није условљен, те аутори могу слободно одабрати форму у складу са својим уметничким изразом.
• Поред додељеног отписаног археолошког материјала, могу се користити и други савремени материјали природног и вештачког порекла, у укупном уделу до 50%.
• Уметник креира рад у свом атељеу, користећи додељени материјал.
• Радови остају у власништву уметника, што ће бити регулисано потписивањем уговора приликом преузимања материјала. Уметници су дужни да радове уступе музеју ради излагања када се за то укаже потреба, али немају право њиховог отуђивања. Посебном ставком биће дефинисан рок за предају готових радова – 1.10.2026. године.

Уметнички савет:

• Александра Гедеон, в. д. директорка НМСП
• Милица Стојановић, кустос-археолог, одељење археолошке збирке НМСП
• др Оливер Томић, историчар уметности, Виши предавач на Академији техничких струковних студија у Београду и Ванредни професор на Факултету за уметност и дизајн у Београду
• др Бојана Богдановић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ
• Славенка Чишић Урошевић, кустос и историчар уметности
• Зоран Тодор, академски сликар и професор
• др Дарко Трајановић, доктор ликовних уметности и уредник програма у Галерији савремене уметности НМСП

У организацији Народног музеја у Смедеревској Паланци 5.фебруара 2026. године у 19 часова је отварање изложбе Ћирилица, печат идентитета који не бледи у Галерији савремене уметности, Улица Првог српског устанка 128.

Поставка изложбе се приређује у част више од 10 векова првих писмена на писму Ћирилица и као омаж навршеном јубилеју од три деценије постанка и рада Летње школе Свети Сава - школе српског језика и културе за децу и младе из расејања и Србије, а која је, прва, одржана, 1995. године у Азањи.

 Радмила Кунчер, професор, библиотекар саветник, ауторка је изложбе и пројекта школе, рођена је у Азањи.

Поставке изложбе Ћирилица, печат идентитета који не бледи, до сада су реализоване у Аустрији, односно у Бечу, у Немачкој, тј. у Штутгарту и Карлсруе (2023. и 2024. године), затим у Словенији, односно, Марибору, Љубљани и Копру.