Дешавања

Изложба скулптура „Парабола“ Богдана Васића представља промишљен уметнички израз који повезује уметност са древним знањима и симболима. У ауторовим радовима метал није само градивни материјал, већ има симболично значење и важну улогу у самом процесу настанка дела. Васићеве скулптуре инспирисане су древним веровањима, геометријом, библијским мотивима и савременом поп-културом, што омогућава посматрачу да размишља о дубљим темама као што су људска егзистенција, стварање и самоспознаја.

Богданове скулптуре комбинују технолошке и фантастичне елементе, уз утицаје Гигерове естетике и религијских мотива, стварајући снажан визуелни утисак. Иако подсећају на радове познатих уметника, његово дело остаје оригинално. Скулптуре повезују уметност, мистику, технологију и мит, подстичући размишљање о људској природи и смислу. На тај начин, уметност постаје више од визуелне форме – она постаје портал у свет снова, идеја и симбола који свако доживљава на свој начин.

Поштовани,

Са задовољством Вас позивамо у Галерију савремене уметности у четвртак, 20. марта, на свечано отварање самосталне изложбе графика и цртежа Невенке Стојсављевић, које ће се одржати у 14 часова.

Изложба, под називом Графике и цртежи, представља радове настале у техникама цртежа угљеном на натрону, графике и сериграфије. Ауторка истражује линеарну конструкцију цртежа, користећи паралелне линије и различите структуре како би обликовала разноврсне форме – од биоморфних до конструктивистичких композиција.

Перспективним линијама, преклапањем и градацијом тонова, Невенка постиже осећај дубине и структуре, док употребом геометријских елемената ствара ефекат покрета и илузију простора.

Позивамо Вас да присуствујете овој изузетној изложби и осетите енергију и симболику ликовних облика које је Невенка Стојсављевић створила у својим делима.

Добро дошли!

Народни музеј у Смедеревској Паланци у сарадњи са Етнографским институтом Српске академије наука и уметности, приредио је изложбу „Олга Бенсон – о Нама између уметности и етнографије“ сачињену од акварела, цртежа и темепера ове изузетне етнографске сликарке који се чувају у фонду ове националне институције.

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 13. фебруара, где ће свечано бити отворена самостална изложба  слика и цртежа Јелене Трајковић Попиводе под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин” у 14 часова.

Јелена Трајковић Попивода у свом дугогодишњем раду истражује  могућности фигуративног сликарства путем разноврсних медија, попут ликовних објеката, амбијенталних инсталација које обједињује са класичним техникама цртежа и слике.

Изложбa под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин“, Јелена се определила  да радове креира у  техници: акварела, линореза, сувог жига и другим комбинованим техникама на папиру.  Мултиплицирањем слојева и просеченим папиром  гради динамичну ликовну композицију, сугеришући на вишеслојност  симболичког значења самог дела. Ауторку нарочито фасцинира игра покрета и сенки. Симулацију кретања постиже путем репетиције и преклапањем слојева.

            Јелена у својим радовима нарочито истиче стање духа и човекове констатне потребе за кретањем. Ауторка подстиче посматрача, да слојевито сагледа радове и одгонетне значења на свој начин.

Позивамо Вас да присуствујете овој изузетној изложби и да разоткрите симболику, коју је Јелена Трајковић Попивода креирала  у својим радовима.

Добро дошли!

ПОВОДОМ КОНКУРСА ЗА ИЗЛАГАЧКУ СЕЗОНУ У 2025. ГОДИНИ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Јелена Трајковић

Богдан Васић

Бојана Николић

Стеван Китић

Владо Њаради и Мирјана Тијанић

Милица Милутиновић

Невенkа Стојсављевић

Владан Ранђеловић

Теодора Мицић и  Анђела Мицић

Народни музеј у Смедеревској Паланци је на конкурс за изложбу у Галерији савремене уметности примио 35 исправних пријава са остварењима 37 уметника. Уметнички савет Народног музеја је још и пре расписивања конкурса одлучио да број предвиђених изложби за 2025. годину сведе на девет (9) То је учињено како би се обезбедио уједначено висок уметнички и естетски ниво изложби, а истовремено продужило њихово трајање, чиме би публика у Смедеревској Паланци добила прилику да се без журбе и вишекратно упозна са уметничким остварењима, прихвати их и разуме, те да интегрише њихов садржај у свој лични доживљај.

После пажљивог упознавања са пристиглим материјалом, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци усагласио је мишљење и донео одлуку о одабраних једанаест излагача на девет изложби.

• Јелена Трајковић се истакла својим линеарним арабескама са доминантним мотивом људске фигуре у покрету у техници акварела и сувог жига на платну и папиру, као и вишеслојним структурама од папира.
• Богдан Васић је своје футуристичке биомеханичке интерпретације женске форме, као својеврсни архетип Еве пројектован у будућност, дочарао помоћу „органског“ метала у еротичности гигеровског типа.
• Бојана Николић (акрилик и уље на платну, диптиси од бојеног стиропора) се наметнула лирским апстраховањем природе са наглашеним колористичким изразом, уз флуоресцентне ефекте и употребу злата на уљима и акрилику на платну, али и сииптисима од бојеног стиропора.
• Стеван Китић је своје „Димове, гасове, бумове“ извео акриликом на платну стриповски, асоцирајући на Роја Лихтенштајна, инсистирајући на „супер-равности“ која искључује сваку тактилност.
• Владо Њаради и Мирјана Тијанић су наступили заједно, са радовима у комбинованој техници на папиру, обрадивши две стране исте теме - краја света – у виду дихотомије распадања, руптуре Земље са једне стране, а мутације и борба за опстанак живих бића, са друге.
• Милица Милутиновић се представила костимима, инсталацијама, цртежима и видео радом на тему Шекспирове представе „Сан летње ноћи“, успешно реализујући структуре које повезују обичну стварност и магију.
• Невенка Стојсављевић је своју изложбу замислила као својеврсну (комбинована техника, сериграфија, линорез) контемплацију у домену апстракције, где је у комбинованој техници, сериграфији и линорезу отворила питање или релативности стварности или релативност спознаје.
• Владан Ранђеловић је на својим уљима на платну веома доследно и истанчано извршио деконструкцију пејзажа и мотива из флоре и фауне, у благој модулацији и кристализацији, али са екепресионоистичким колоритом.
• Теодора Мицић^[1] се посветила истраживању сна, али не у смислу снова, већ је на својим радовима у комбинованој техници на папиру, у крупним плановима и сечсним кадровима, истакла само стање спавања као неки вид бекства у заборав.
• Анђела Мицић је у техници уља на платну начинила својеврсну студиу емоционалног памћења, ретроспективе као начина постојања и покушала да одговори на питање шта је оно што се може призвати и овековечити у виду трансфера успомена.

            Овим избором аутора и њихових дела, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци настојао је, а надамо се и успео, да за излагачки програм Галерије савремене уметности обезбеди садржај достојан пажње и вредан памћења. Водило се рачуна о томе да публици буду представљени ствараоци разноврсних интересовања и особених поетика и њихови радови изведени у различитим техникама. Треба се надати да ће се током трајања изложби, продуженог смањењем њиховог броја, и сами аутори на разне начине укључивати у активности које ће додатно обогатити живот Галерије, а тиме и доживљај посетилаца. Завидан уметнички ниво и мајсторство техничког извођења за нашу институцију су важни и због музејске збирке, која се постојано и континуирано обогаћује новим вредним делима.

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци

^[1] Предвиђено је да Анђела и Теодора Мицић одрже заједничку изложбу.

Поштовани,

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 28. октобра где ће свечано бити отворена самостална мултимедијална изложба Огњена Глигоријевића „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?” / „What if your mind became the reality for one day?”  у 19 часова.

Огњен Глигоријевић је уметник рођен у Нишу, а тренутно живи и ради у Амстердаму. Тренутно је на мастер студијама на Академији за уметност и дизајн у Холандији (St Joost). У свом стваралачком раду истражује социолошке и политичке феномене који обликују како менталне, тако и физичке аспекте савременог друштва кроз апстрактан приступ. Његов фокус је на темама попут односа између колективног и индивидуалног идентитета, субјективности и друштвене категоризације. Глигоријевићева уметничка пракса је мултидисциплинарна, са посебним нагласком на просторне инсталације, где комбинује различите медије попут видеа, сликарства, светла, инсталација и дизајна звука, стварајући јединствене просторне трансформације.

Изложба „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?” / „What if your mind became the reality for one day?” истражује разноликост свести, перцепције и субјективности. Гaлерија се претвара у тродимензионално платно, интегришући звук, велике монохроматске слике, грађевински материјал, видео и светлост. Изложба поставља питање како распоред материјалних објеката утиче на нашу перцепцију дела. Изложба нас подстиче да заронимо у своју подсвест, где слика постаје инсталација, а инсталација постаје алат за испитивање подсвести.

Позивамо Вас да присуствујете овој специфичној изложби и доживите просторну инсталацију, коју је Огњен Глигоријевић креирао путем  вишемедијским поступком.

Добро дошли!

„Музика пријатељевих корака“

У Етнографском музеју у Београду, једној од матичних музејских установа у Републици Србији,
свечано је отворена изложба Народног музеја у Смедеревској Паланци „Музика пријатељевих
корака“ аутора Петра Декића. Изложбу је својом беседом отворио професор доктор Слободан
Наумовић. Кроз ауторско вођење публика је имала прилику да се упозна са наслеђем које ми
чувамо а важно је за наш међународни, национални и локални идентитет.
Ово гостовање у матичној музејској установи је призанање за труд који наш музеј улаже у квалитет
својих програма и бригу о развијању статуса Смедеревске Паланке.