Ћирилица
asdfasdf
Музика пријатељевих корака
Опширније
asdfasdf
Сувенирница
Опширније
asdfasdf
Јелена Трајковић Попивода
Опширније
asdfasdf
ЧУВАМ ТЕ - Нове перспективе у тумачењу антропоморфних фигурина са локалитета Медведњак кроз праксу Археологије срца
Опширније

Ћирилица

 

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 13. фебруара, где ће свечано бити отворена самостална изложба  слика и цртежа Јелене Трајковић Попиводе под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин” у 14 часова.

Јелена Трајковић Попивода у свом дугогодишњем раду истражује  могућности фигуративног сликарства путем разноврсних медија, попут ликовних објеката, амбијенталних инсталација које обједињује са класичним техникама цртежа и слике.

Изложбa под називом: „Живот је игра – Плеши на свој начин“, Јелена се определила  да радове креира у  техници: акварела, линореза, сувог жига и другим комбинованим техникама на папиру.  Мултиплицирањем слојева и просеченим папиром  гради динамичну ликовну композицију, сугеришући на вишеслојност  симболичког значења самог дела. Ауторку нарочито фасцинира игра покрета и сенки. Симулацију кретања постиже путем репетиције и преклапањем слојева.

            Јелена у својим радовима нарочито истиче стање духа и човекове констатне потребе за кретањем. Ауторка подстиче посматрача, да слојевито сагледа радове и одгонетне значења на свој начин.

Позивамо Вас да присуствујете овој изузетној изложби и да разоткрите симболику, коју је Јелена Трајковић Попивода креирала  у својим радовима.

Добро дошли!

ПОВОДОМ КОНКУРСА ЗА ИЗЛАГАЧКУ СЕЗОНУ У 2025. ГОДИНИ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Јелена Трајковић

Богдан Васић

Бојана Николић

Стеван Китић

Владо Њаради и Мирјана Тијанић

Милица Милутиновић

Невенkа Стојсављевић

Владан Ранђеловић

Теодора Мицић и  Анђела Мицић

Народни музеј у Смедеревској Паланци је на конкурс за изложбу у Галерији савремене уметности примио 35 исправних пријава са остварењима 37 уметника. Уметнички савет Народног музеја је још и пре расписивања конкурса одлучио да број предвиђених изложби за 2025. годину сведе на девет (9) То је учињено како би се обезбедио уједначено висок уметнички и естетски ниво изложби, а истовремено продужило њихово трајање, чиме би публика у Смедеревској Паланци добила прилику да се без журбе и вишекратно упозна са уметничким остварењима, прихвати их и разуме, те да интегрише њихов садржај у свој лични доживљај.

После пажљивог упознавања са пристиглим материјалом, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци усагласио је мишљење и донео одлуку о одабраних једанаест излагача на девет изложби.

  • Јелена Трајковић се истакла својим линеарним арабескама са доминантним мотивом људске фигуре у покрету у техници акварела и сувог жига на платну и папиру, као и вишеслојним структурама од папира.
  • Богдан Васић је своје футуристичке биомеханичке интерпретације женске форме, као својеврсни архетип Еве пројектован у будућност, дочарао помоћу „органског“ метала у еротичности гигеровског типа.
  • Бојана Николић (акрилик и уље на платну, диптиси од бојеног стиропора) се наметнула лирским апстраховањем природе са наглашеним колористичким изразом, уз флуоресцентне ефекте и употребу злата на уљима и акрилику на платну, али и сииптисима од бојеног стиропора.
  • Стеван Китић је своје „Димове, гасове, бумове“ извео акриликом на платну стриповски, асоцирајући на Роја Лихтенштајна, инсистирајући на „супер-равности“ која искључује сваку тактилност.
  • Владо Њаради и Мирјана Тијанић су наступили заједно, са радовима у комбинованој техници на папиру, обрадивши две стране исте теме - краја света – у виду дихотомије распадања, руптуре Земље са једне стране, а мутације и борба за опстанак живих бића, са друге.
  • Милица Милутиновић се представила костимима, инсталацијама, цртежима и видео радом на тему Шекспирове представе „Сан летње ноћи“, успешно реализујући структуре које повезују обичну стварност и магију.
  • Невенка Стојсављевић је своју изложбу замислила као својеврсну (комбинована техника, сериграфија, линорез) контемплацију у домену апстракције, где је у комбинованој техници, сериграфији и линорезу отворила питање или релативности стварности или релативност спознаје.
  • Владан Ранђеловић је на својим уљима на платну веома доследно и истанчано извршио деконструкцију пејзажа и мотива из флоре и фауне, у благој модулацији и кристализацији, али са екепресионоистичким колоритом.
  • Теодора Мицић[1] се посветила истраживању сна, али не у смислу снова, већ је на својим радовима у комбинованој техници на папиру, у крупним плановима и сечсним кадровима, истакла само стање спавања као неки вид бекства у заборав.
  • Анђела Мицић је у техници уља на платну начинила својеврсну студиу емоционалног памћења, ретроспективе као начина постојања и покушала да одговори на питање шта је оно што се може призвати и овековечити у виду трансфера успомена.

            Овим избором аутора и њихових дела, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци настојао је, а надамо се и успео, да за излагачки програм Галерије савремене уметности обезбеди садржај достојан пажње и вредан памћења. Водило се рачуна о томе да публици буду представљени ствараоци разноврсних интересовања и особених поетика и њихови радови изведени у различитим техникама. Треба се надати да ће се током трајања изложби, продуженог смањењем њиховог броја, и сами аутори на разне начине укључивати у активности које ће додатно обогатити живот Галерије, а тиме и доживљај посетилаца. Завидан уметнички ниво и мајсторство техничког извођења за нашу институцију су важни и због музејске збирке, која се постојано и континуирано обогаћује новим вредним делима.

                                                                                                                                                                                                                                                                                 

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци

  

 

[1] Предвиђено је да Анђела и Теодора Мицић одрже заједничку изложбу.

Позивамо вас на свечано отварање изложбе "Куће које више нема - ретроспективна изложба радова Добрице Бисенића" о нашем суграђанину. Изложба ће бити отворена 24. децембра у 18 часова у згради Музеја.
Народни музеј у Смедеревској Паланци и Факултет ликовних уметности у Београду @flu_beograd увидели су потребу да у сарадњи двеју институција комплексно и свеоухватно прикажу дело Добрице Бисенића, прерано преминулог професора ФЛУ. Иако је међу колегама био препознат као уметник ванредног цртачког и сликарског дара, његов уметнички опус, остао је скривен, у деловима или у целини, како на уметничкој сцени Београда тако и у културним круговима Смедеревске Паланке, у чијој близини је живео и стварао последњих двадесетак година. Посетиоци изложбе имаће прилику да виде свеобухватни опус Добрице Бисенића, од раних слика и студентских цртежа (1983-1992) у којима је осетљивим линеарним поступком бележио свет око себе и присуство модела у класи, преко циклуса Брисани простор (1996-2010) који представља Бисенићеве најзрелије и најаутентичније цртачке домете, па до посвећеног сликарског рада у амбијенту његове породичне куће у родном селу Голобок надомак Смедеревске Паланке )од 1986. до смрти)у којем су настала најзначајнија дела у медију слике. "Зашто да идем било где када овде имам све што ми је потребно", говорио је својој супрузи Елизабети Маторкић Бисенић.
Добрица Бисенић (1962-2023) рођен је у селу Голобок, надомак Смедеревске Паланке. Дипломирао је на ФЛУ у Београду 1987. године, где је завршио и магистарске студије сликарства у класи професора Живојина Туринског. На истом факултету1989. године постаје асистент и 2011. редовни професор. Учествовао је на петнаест самосталних и већем броју групних изложби у Србији, као и у Бугарској.
Добро дошли.


Поштовани,

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 28. октобра где ће свечано бити отворена самостална мултимедијална изложба Огњена Глигоријевића „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?” / „What if your mind became the reality for one day?”  у 19 часова.

Огњен Глигоријевић је уметник рођен у Нишу, а тренутно живи и ради у Амстердаму. Тренутно је на мастер студијама на Академији за уметност и дизајн у Холандији (St Joost). У свом стваралачком раду истражује социолошке и политичке феномене који обликују како менталне, тако и физичке аспекте савременог друштва кроз апстрактан приступ. Његов фокус је на темама попут односа између колективног и индивидуалног идентитета, субјективности и друштвене категоризације. Глигоријевићева уметничка пракса је мултидисциплинарна, са посебним нагласком на просторне инсталације, где комбинује различите медије попут видеа, сликарства, светла, инсталација и дизајна звука, стварајући јединствене просторне трансформације.

Изложба „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?” / „What if your mind became the reality for one day?” истражује разноликост свести, перцепције и субјективности. Гaлерија се претвара у тродимензионално платно, интегришући звук, велике монохроматске слике, грађевински материјал, видео и светлост. Изложба поставља питање како распоред материјалних објеката утиче на нашу перцепцију дела. Изложба нас подстиче да заронимо у своју подсвест, где слика постаје инсталација, а инсталација постаје алат за испитивање подсвести.

Позивамо Вас да присуствујете овој специфичној изложби и доживите просторну инсталацију, коју је Огњен Глигоријевић креирао путем  вишемедијским поступком.

Добро дошли!

„Музика пријатељевих корака“

У Етнографском музеју у Београду, једној од матичних музејских установа у Републици Србији,
свечано је отворена изложба Народног музеја у Смедеревској Паланци „Музика пријатељевих
корака“ аутора Петра Декића. Изложбу је својом беседом отворио професор доктор Слободан
Наумовић. Кроз ауторско вођење публика је имала прилику да се упозна са наслеђем које ми
чувамо а важно је за наш међународни, национални и локални идентитет.
Ово гостовање у матичној музејској установи је призанање за труд који наш музеј улаже у квалитет
својих програма и бригу о развијању статуса Смедеревске Паланке. 

     Музеј Николе Тесле ће се представити публици у Смедеревској Паланци изложбом „Никола Тесла – Човек из будућности“. Изложба ће бити организована у сарадњи са Народним музејом у Смедеревској Паланци.
     Причу о животу једног од најгенијалнијих умова на свету, представљену на посебно дизајнираним панелима, прате радни модели неколико најважнијих Теслиних проналазака, макете његових најпознатијих пројеката, али и реплике одевних предмета „најбоље одевеног човека Пете авеније“, као и копије неколико докумената из Теслине архиве коју је Унеско уврстио у Регистар „Памћење света“.
     Отварање изложбе у Народном музеју у Смедеревској Паланци је планирано за 12. новембар 2024. у 18 часова, а посетиоци ће поставку моћи да погледају до 8. децембра 2024. године.

Поштовани,

Позивамо вас у Галерију савремене уметности у четвртак 24. октобра где ће свечано бити отворена самостална изложба Маје Гајић „Слика из корена” у 19 часова.

Маја Гајић  (1991, Нови Сад) је завршила средњу школу за дизајн Богдан Шупут 2010. године, затим основне, мастер студије и докторске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, 2023. године. Добитник је три награде из области цртежа, слике и графике. Oд 2020. предаје цртање и сликање у средњој школи за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду.

Поред слике, ствара и у медију цртежа, графике, фотографије и скулптуре.

Изложба „Слика из корена” представља, у првом реду, апстрактне слике настале од природних материјала попут пиљевине, угљена, цветова, кора, и других елемената дрвећа. Маја Гајић у свом сликарству истражује јединствене боје, текстуре и форме природе, потпуно игноришући индустријске сликарске производе. Овакав избор материјала и техника изражава посвећеност одрживости и чувању природних ресурса, истовремено указујући на снагу и лепоту која се налази у самим коренима природе.

Позивамо вас да присуствујете овој сјајној изложби и доживите шароликост природних материјала уобличен у ликовним формама која је Маје Гајић креирала у различитим медијима.

Добро дошли!

Поштовани,

Позивамо Вас у Галерију савремене уметности у четвртак 3. октобра где ће свечано бити отворена самостална изложба слика Јошкина Шиљана „Дубоке дубине“ у 20 часова.

Јошкин Шиљан (1953, Пирот) je по вокацији инжењер грађевине, сликарством се бави од 1987. године, а званично излаже од 1994. године. Излагао је у свим значајнијим галеријским просторима у Србији и региону, а посебно га истиче учешће у светски познатим смотрама наивне, маргиналне и арт брут уметности. Учесник је великог броја самосталних и групних изложби, уметничких колонија и резиденцијалних програма у земљи и иностранству.

Изложба „Дубоке дубине“, може нам разотрикити разноврсне симболе, који нам Јошкин Шиљан приказује на један помало ироничан начин о еросу и танатосу као и о облицима масовне културе, поигравајући се са постављеним догмама и проблемима људске егзистенције.

Позивамо вас да присуствујете овој изузетној изложби и доживите свет колористичког сликарства Јошкина Шиљана.

Добро дошли!

У сарадњи са Народним музејем Србије наш Музеј организује гостујућу изложбу под називом "Под златним и плавим небом: иконе грчких мајстора од XV до XIX века", ауторке Бранке Иванић, коју ћемо свечано отворити у петак, 06. септембра од 19 сати.На поставци ће се наћи чак 50 икона различитих формата, поетика и периода, а трајаће све до 30. октобра 2024. године.
Добро дошли! 

Изложба „Анђели новог доба” реномиране уметнице Љиљане Бурсаћ, обухвата амбијенталне и интерактивне радове, осмишљене као просторне инсталације које позивају публику на рефлексивно учешће.  Посетиоци имају прилику да се упознају са делима која реинтерпретирају традиционалне религијске симболе кроз призму савремене естетике. Љиљана Бурсаћ, чији се радови налазе у престижним музејским и приватним колекцијама широм света, овом изложбом наставља да шири границе уметничког израза, упућујући позив на духовну интроспекцију.

Изложба ће бити отворена  до 21. септембра 2024. године у Галерији НМСП.

Добро дошли.
.